Не знам какав се чиним свету, али себи изгледам попут неког дечака који се игра на обали мора, забављајући се да ту и тамо нађе неки глатки облутак или неку необично лепу шкољку, док се пред њим, још потпуно неоткривен, стере велики океан истине.
Isaac Newton
У години Галилеијеве смрти родио се у енглеском селу Wооlsthorpe један од највећих научних генија свих времена Isaac Newton (1642. – 1727.). Његово грандиозно дело Математичка начела природне филозофије (Philosophiae naturalis principia mathematica), издано 1687. год, припада најславнијим икада написаним научним делима јер је заувек променило механику и целокупну физику.
Newton се родио на Божић 1642. године. . Болежљив, осећајући се напуштен од родитеља, чангризав, недруштвен, без икаквог сексуалног контакта до краја живота, Isaac Newton био је можда највећи научни гениј који је икада живео.
Ако сам видио више него други, то је зато што сам стајао на леђима дивова.
Isaac Newton
Своје изучавање механике Newton утемељује на познавању дела славних претходника; наиме, обједињује спознаје Галилеја и Кеплера у једну теорију гравитације и поставља темељ класичној механици. Дефинише кључне појмове механике: масу, количину кретања, силу и тромост, те формулише три основна закона кретања. Масу дефинира као величину сразмерну густини и озапремини и уочава сразмерност масе и тежине. Користи латински појам гравитас за учинак који данас зовемо силом тежом и дефинира закон опште гравитације. Иако је многима звучало окултно, Newton постулира гравитацију као невидљиву силу која делује на даљину. Појам силе какав данас познајемо, као деловање које мења стање гибања тела, произлази из Њутновог концепта силе, из Њутнове динамике.
Њутн потврђује Галилејеву тврдњу да је убрзање силе теже независно од масе тела. За меру кретања узима Дкартов појам количине кретања и дефинише је као умножак масе и брзине тела. Тој величини придаје темељно значење и схвата да је временска промена количине кретања једнака сили.
Вероватно су највећи Њутнов допринос физици његови аксиоми, познати као закони кретања:
1. Свако тело остаје у стању мировања или једноликога кретања дуж правца, осим ако због деловања спољашњих сила не промени своје стање.
2. Промена количине кретања сразмерна је сили која делује на тело и одвија се у смеру деловања силе.
3. Сваком деловању постоји увијек једнако и супротно противделовање, односно деловања су два тела једно на друго једнака по износима, али су супротно оријентисана.
Њутн уводи и концепт референтног састава, залаже се за апсолутни референтни састав, односно апсолутно време и простор.
Isaac Newton
У години Галилеијеве смрти родио се у енглеском селу Wооlsthorpe један од највећих научних генија свих времена Isaac Newton (1642. – 1727.). Његово грандиозно дело Математичка начела природне филозофије (Philosophiae naturalis principia mathematica), издано 1687. год, припада најславнијим икада написаним научним делима јер је заувек променило механику и целокупну физику.
Newton се родио на Божић 1642. године. . Болежљив, осећајући се напуштен од родитеља, чангризав, недруштвен, без икаквог сексуалног контакта до краја живота, Isaac Newton био је можда највећи научни гениј који је икада живео.
Ако сам видио више него други, то је зато што сам стајао на леђима дивова.
Isaac Newton
Своје изучавање механике Newton утемељује на познавању дела славних претходника; наиме, обједињује спознаје Галилеја и Кеплера у једну теорију гравитације и поставља темељ класичној механици. Дефинише кључне појмове механике: масу, количину кретања, силу и тромост, те формулише три основна закона кретања. Масу дефинира као величину сразмерну густини и озапремини и уочава сразмерност масе и тежине. Користи латински појам гравитас за учинак који данас зовемо силом тежом и дефинира закон опште гравитације. Иако је многима звучало окултно, Newton постулира гравитацију као невидљиву силу која делује на даљину. Појам силе какав данас познајемо, као деловање које мења стање гибања тела, произлази из Њутновог концепта силе, из Њутнове динамике.
Њутн потврђује Галилејеву тврдњу да је убрзање силе теже независно од масе тела. За меру кретања узима Дкартов појам количине кретања и дефинише је као умножак масе и брзине тела. Тој величини придаје темељно значење и схвата да је временска промена количине кретања једнака сили.
Вероватно су највећи Њутнов допринос физици његови аксиоми, познати као закони кретања:
1. Свако тело остаје у стању мировања или једноликога кретања дуж правца, осим ако због деловања спољашњих сила не промени своје стање.
2. Промена количине кретања сразмерна је сили која делује на тело и одвија се у смеру деловања силе.
3. Сваком деловању постоји увијек једнако и супротно противделовање, односно деловања су два тела једно на друго једнака по износима, али су супротно оријентисана.
Њутн уводи и концепт референтног састава, залаже се за апсолутни референтни састав, односно апсолутно време и простор.