Физичка величина је особина тела, супстанце или појаве, која може да се измери или преброји.
Да би измерили величину и изразили резултат мерења, шта све морамо имати и знати?
Ученици који седе у истој клупи праве заједничко идејно решење.
Ученици предлажу:
‒ морамо имати јединицу мере;
‒ морамо имати уређај којим ћемо мерити;
‒ треба да упоредимо мерену величину са њеном јединицом мере;
‒ треба да резултат мерења представимо тако да буде јасан.
После одређеног времена ученици излажу своје идеје, а наставник и остали ученици контролишу и допуњавају њихово решење.
Мерење је поступак захваљујући коме је могуће сазнати колико је пута измерена физичка величина већа или мања од физичке величине изабране за поређење.
Физичка величина изабрана за поређење назива се мерна јединица.
Мерење физичке величине је поређење вредности непознате величине са усвојеном мерном јединицом. Као резултат мерења добија се вредност физичке величине која је изражена бројном вредношћу и одговарајућом мерном јединицом.
Мерне јединице су се мењале са развојем људске цивилизације. Најстарије мерне јединице су се односиле на мерење дужине, масе и времена. Оне су биле биране из природног окружења, а најчешће су биле везиване за људско тело ( палац, шака, лакат, аршин, хват, стопа, корак, двокорак, хиљаду (mille) корака – миља...), предмете из окружења и кретањe небеских тела.
Једна од првих јединица дужине била је египатски краљевски кубит, која се односила на дужину подлактице одраслог човека. Била је установљена око 2700. г. п.н.е. и износила је око 52 cm. Семе рогача се користило као јединица масе у доба старе Грчке и Рима, а још и данас се користи за мерење масе драгог камења и назива се карат. Стара култура Маја је за најмању јединицу времена усвојила трајање откуцаја људског срца. Наравно да бисмо могли да набројимо и хиљаде других примера, али те мерне јединице су важиле само на једном малом подручју и у неком временском периоду.
Да би измерили величину и изразили резултат мерења, шта све морамо имати и знати?
Ученици који седе у истој клупи праве заједничко идејно решење.
Ученици предлажу:
‒ морамо имати јединицу мере;
‒ морамо имати уређај којим ћемо мерити;
‒ треба да упоредимо мерену величину са њеном јединицом мере;
‒ треба да резултат мерења представимо тако да буде јасан.
После одређеног времена ученици излажу своје идеје, а наставник и остали ученици контролишу и допуњавају њихово решење.
Мерење је поступак захваљујући коме је могуће сазнати колико је пута измерена физичка величина већа или мања од физичке величине изабране за поређење.
Физичка величина изабрана за поређење назива се мерна јединица.
Мерење физичке величине је поређење вредности непознате величине са усвојеном мерном јединицом. Као резултат мерења добија се вредност физичке величине која је изражена бројном вредношћу и одговарајућом мерном јединицом.
Мерне јединице су се мењале са развојем људске цивилизације. Најстарије мерне јединице су се односиле на мерење дужине, масе и времена. Оне су биле биране из природног окружења, а најчешће су биле везиване за људско тело ( палац, шака, лакат, аршин, хват, стопа, корак, двокорак, хиљаду (mille) корака – миља...), предмете из окружења и кретањe небеских тела.
Једна од првих јединица дужине била је египатски краљевски кубит, која се односила на дужину подлактице одраслог човека. Била је установљена око 2700. г. п.н.е. и износила је око 52 cm. Семе рогача се користило као јединица масе у доба старе Грчке и Рима, а још и данас се користи за мерење масе драгог камења и назива се карат. Стара култура Маја је за најмању јединицу времена усвојила трајање откуцаја људског срца. Наравно да бисмо могли да набројимо и хиљаде других примера, али те мерне јединице су важиле само на једном малом подручју и у неком временском периоду.
Тек је 1875. године потписан међународни уговор, односно Метарска конвенција којој је Кнежевина Србија приступила 1879. године. Овим уговором земље потписнице обавезале су се да уведу метарски систем, чиме је отворен пут ка Међународном систему јединица (француски Systeme International d’ Unites – SI), који је данас прихваћен у највећем броју земаља и представља најшире коришћен систем јединица. Значај Међународног система јединица састоји се првенствено у томе што је остварен јединствен мерни систем у читавом свету. На тај начин је омогућена међународна сарадња у свим делатностима од привреде и трговине до науке и медицине.
Међународни систем јединица заснива се на седам основних мерних јединица, које се односе на седам основних физичких величина.
Међународни систем јединица заснива се на седам основних мерних јединица, које се односе на седам основних физичких величина.
Остале физичке величине дефинисане су и изражавају се преко седам основних физичких величина и називају се изведене физичке величине. Одговарајуће мерне јединице изведених физичких величина изражавају се преко мерних јединица основних физичких величина и називају се изведене мерне јединице. До сада смо се већ срели са брзином чија је мерна јединица m/s изведена.
Мерне јединице су тачно одређене одговарајућим еталонима. Еталон је остварена мера намењена да дефинише једну мерну јединицу. Једино су дефиниција и еталон килограма остали непромењени од краја деветнаестог века све до данас. Дефиниције других јединица су се, током времена, мењале, а са њима и одговарајући еталони.
Мерне јединице и физичке величине означавају се латиничним словима или словима грчке азбуке. Ознаке мерних јединицa се пишу усправним словима, да би се разликовале од ознака физичких величина које се пишу косим словима.
У Међународном систему јединица постоји и одређени број предметака (префикса), који се комбинују са именом било које мерне јединице, да би се добили умношци или делови. На пример, предметак кило означава множење са хиљаду (1 km = 1 000 m), а предметак мили означава дељење са хиљаду (1 mg = 0,001 g).
Мерне јединице су тачно одређене одговарајућим еталонима. Еталон је остварена мера намењена да дефинише једну мерну јединицу. Једино су дефиниција и еталон килограма остали непромењени од краја деветнаестог века све до данас. Дефиниције других јединица су се, током времена, мењале, а са њима и одговарајући еталони.
Мерне јединице и физичке величине означавају се латиничним словима или словима грчке азбуке. Ознаке мерних јединицa се пишу усправним словима, да би се разликовале од ознака физичких величина које се пишу косим словима.
У Међународном систему јединица постоји и одређени број предметака (префикса), који се комбинују са именом било које мерне јединице, да би се добили умношци или делови. На пример, предметак кило означава множење са хиљаду (1 km = 1 000 m), а предметак мили означава дељење са хиљаду (1 mg = 0,001 g).