За мерење физичких величина користе се мерни инструменти. Мерни инструменти се према сложености мерног поступка могу поделити на просте и на сложене. Код простих мерних инструмената мерење одређене физичке величине своди се на директно поређење физичких величина и очитавање вредности са скале. Такви мерни инструменти често се називају мерила. Примери за мерила су метарска трака са милиметарском поделом и мензура са поделом у милилитрима или центилитрима, вага, часовник,...
У случају сложених мерних инструмената, мерење одређене физичке величине се не врши директним поређењем, већ се користи одговарајући мерни поступак. Пример за то су теразије, где се мерним поступком овај мерни инструмент доводи до равнотеже, односно, изједначава се непозната маса са масом тегова чије су вредности познате.
Подела мерних инструмената се може извршити и према начину на који се врше мерења одређене физичке величине на непосредне и посредне. У случају непосредних мерења, мерним инструментом директно се пореди одређена физичка величина са мерном јединицом. Мерење дужине метарском траком, запремине мензуром, или масе теразијама су непосредна мерења. У случају посредних мерења, мерни инструмент је направљен тако да се непозната физичка величина мери преко друге физичке величине са којом је повезана. На пример, мерење силе динамометром своди се на мерење дужине. При деловању сила различитих јачина, дужина истезања опруге динамометра се мења, те се мерењем дужине истезања може мерити јачина силе. Или мерење температур: у термометру жива се шири при загревању. На основу повећања запремине живе, мери се температура.
Сваки мерни инструмент има скалу са које очитавамо вредност мерене физичке величине, а која се карактерише опсегом и вредношћу најмањег подеока.
Опсег представља размак на скали мерног уређаја између најмање и највеће вредности физичке величине, који дати мерни уређај може да мери.
У случају сложених мерних инструмената, мерење одређене физичке величине се не врши директним поређењем, већ се користи одговарајући мерни поступак. Пример за то су теразије, где се мерним поступком овај мерни инструмент доводи до равнотеже, односно, изједначава се непозната маса са масом тегова чије су вредности познате.
Подела мерних инструмената се може извршити и према начину на који се врше мерења одређене физичке величине на непосредне и посредне. У случају непосредних мерења, мерним инструментом директно се пореди одређена физичка величина са мерном јединицом. Мерење дужине метарском траком, запремине мензуром, или масе теразијама су непосредна мерења. У случају посредних мерења, мерни инструмент је направљен тако да се непозната физичка величина мери преко друге физичке величине са којом је повезана. На пример, мерење силе динамометром своди се на мерење дужине. При деловању сила различитих јачина, дужина истезања опруге динамометра се мења, те се мерењем дужине истезања може мерити јачина силе. Или мерење температур: у термометру жива се шири при загревању. На основу повећања запремине живе, мери се температура.
Сваки мерни инструмент има скалу са које очитавамо вредност мерене физичке величине, а која се карактерише опсегом и вредношћу најмањег подеока.
Опсег представља размак на скали мерног уређаја између најмање и највеће вредности физичке величине, који дати мерни уређај може да мери.
Вредност најмањег подеока је вредност између две суседне цртице или два суседна броја на скали мерног уређаја. Често се вредност најмањег подеока датог уређаја узима за процену грешке очитавања која се приликом мерења може начинити.
Показати како се одређује вредност најмањег подеока на примерима уз разговор са ученицима.
Показати како се одређује вредност најмањег подеока на примерима уз разговор са ученицима.