Појава која се јавља на додирној површини два тела, због које се тела противе кретању једног у односу на друго, назива се трење.
Оглед 1: Повлачење квадра динамометром. На квадар делујемо хоризонталном силом. Ако се квадар не помера сигурно постоји још нека хоризонтална сила која делује у супротном смеру од силе којом ми делујемо. Та сила назива се сила трења мировања. Сила трења мировања увек има исти интензитет као сила којом покушавамо да покренемо предмет. Квадар мало јаче повучемо. Што јаче вучемо, то је већа и сила трења мировања. Сила трења мировања мења се у зависности од тога колика је сила којом делујемо на тело. Када сила којом повлачимо квадар постане довољно велика, он ће се покренути. Сила трења између квадра и подлоге и даље постоји. Она и даље има исти правац и смер. Када се тело покрене, за смер силе трења може се рећи да је супротан смеру кретања тела. Када тело почне да клизи по подлози сила трења више не мења интензитет.
Оглед 1: Повлачење квадра динамометром. На квадар делујемо хоризонталном силом. Ако се квадар не помера сигурно постоји још нека хоризонтална сила која делује у супротном смеру од силе којом ми делујемо. Та сила назива се сила трења мировања. Сила трења мировања увек има исти интензитет као сила којом покушавамо да покренемо предмет. Квадар мало јаче повучемо. Што јаче вучемо, то је већа и сила трења мировања. Сила трења мировања мења се у зависности од тога колика је сила којом делујемо на тело. Када сила којом повлачимо квадар постане довољно велика, он ће се покренути. Сила трења између квадра и подлоге и даље постоји. Она и даље има исти правац и смер. Када се тело покрене, за смер силе трења може се рећи да је супротан смеру кретања тела. Када тело почне да клизи по подлози сила трења више не мења интензитет.
Од чега зависи сила трења?
Оглед 2: Квадар за који је закачен динамометар повлачимо по хоризонталним подлогама од различитог материјала. (сто без столњака и сто са столњаком). Поступак поновити неколико пута. У ком случају је требало да се јаче вуче?
Различита издужења динамометра показују различите интензитете сила трења.
Закључак: Сила трења зависи од углачаности додирних површина и супстанција од којих су тела саграђена.
Сила трења је мања ако су додирне површине боље углачане. Много се лакше вуку санке по леду него по земљи.
Оглед 3: Квадар се вуче равномерно праволинијски тако да прво највећом додирном површином додирује подлогу, потом средњом и на крају најмањом. Динамометар сваки пут показује исту силу.
Оглед 3: Клизање дрвеног квадра низ нагнуту површину. Пуштати квадар да клизи низ нагнуту клупу. Квадар окретати тако да се додирна површина са клупом мења. Мерити времена која су потребна квадру да дође до краја клупе. Упоредити времена. Времена би требало да буду приближно иста.
Закључак: Сила трења не зависи од величине додирне површине.
Оглед 4: Квадар за који је закачен динамометар повлачимо по столу. Затим на квадар ставити још један квадар па поновити поступак. Додавање на квадар наставити. Шта примећујете? У ком случају је било потребно да се јаче вуче?
Оглед 2: Квадар за који је закачен динамометар повлачимо по хоризонталним подлогама од различитог материјала. (сто без столњака и сто са столњаком). Поступак поновити неколико пута. У ком случају је требало да се јаче вуче?
Различита издужења динамометра показују различите интензитете сила трења.
Закључак: Сила трења зависи од углачаности додирних површина и супстанција од којих су тела саграђена.
Сила трења је мања ако су додирне површине боље углачане. Много се лакше вуку санке по леду него по земљи.
Оглед 3: Квадар се вуче равномерно праволинијски тако да прво највећом додирном површином додирује подлогу, потом средњом и на крају најмањом. Динамометар сваки пут показује исту силу.
Оглед 3: Клизање дрвеног квадра низ нагнуту површину. Пуштати квадар да клизи низ нагнуту клупу. Квадар окретати тако да се додирна површина са клупом мења. Мерити времена која су потребна квадру да дође до краја клупе. Упоредити времена. Времена би требало да буду приближно иста.
Закључак: Сила трења не зависи од величине додирне површине.
Оглед 4: Квадар за који је закачен динамометар повлачимо по столу. Затим на квадар ставити још један квадар па поновити поступак. Додавање на квадар наставити. Шта примећујете? У ком случају је било потребно да се јаче вуче?
Коефицијент трења (коефицијент сразмерности ) је неименован број који зависи од врсте материјала, степена углачаности њихових додирних површина.
Врсте трења:
- трење мировања
- трење клизања - једно тело клизи односно превлачи се по другом
- трење котрљања - тело се котрља по површини другог тела
- трење мировања
- трење клизања - једно тело клизи односно превлачи се по другом
- трење котрљања - тело се котрља по површини другог тела
Нагласити: При клизању неравнине једног тела задиру у неравнине другог тела, док се приликом котрљања само додирују.
коефицијент трења клизања > коефицијент трења котрљања
сила трења клизања > сила трења котрљања
коефицијент трења клизања > коефицијент трења котрљања
сила трења клизања > сила трења котрљања